BUENOS AIRES!!!!!!!!!!!!!

Eh da, stigo sam i u Buenos Aries, to je bilo jedno od iznenadjenja, mada, za neke i nije posto su znali, ili mozda predpostavljali...:-)
Odluku smo doneli jos pre par dana, ali da krenem od pocetka.
Kada smo odlucili da posetimo vodopade, razmisljali smo da do Foz Do Iguacu-a dodjemo autobusom, ali posto nam se ucinilo bas mnogo ( oko 30 sati puta ) odlucili smo da do tamo odemo avionom ( prica je vec poznata). E, kad smo vec dotle tako "lako" dosli, razmisljali smo da malo skoknemo i do Buenos Ariesa ( kad smo vec tu, steta je da se propusti :-)))
E, sad vise nije moglo biti aviona, posto cemo se svakako vratiti na taj nacin.
Zato smo se odlucili za autobus. A autobus, to je posebna prica. O njihovim autobusima sam vec pricao, ali samo da dodam malo detalja. Postoji vise kompanija koje poseduju ove autobuse, sto sa Brazilske, sto sa Argrentinske strane. Sve kompanije, sa manjim razlikama nude isto: a to su tri opcije: "Polulezeci" "lezeci" i "super lezeci". U onom prvom autobusu, sa kojim smo se vozili do Ria, izabrali smo polulezeci ( sa odgovarajucom uslugom). Ovaj put smo izabrali srednju varijantu ( koja naravno povlaci za sobom i odgovarajucu cenu- oko 3000 dinara), a koja sa svoje strane nudi bas dosta, cak iznenadjujuce dosta.






Prvo, sedista su mnogo udobnija ( meni ne trebaju bolja :-)), drugo svi dobiju uredno spakovano cebe i jastuk ( da ne bude hladno- oprano i dezinfikovano, tako bar pise :-)), i, sto je mene posebno iznenadilo i odusevilo, VECERU i DORUCAK!!!!. Veceru smo imali u nekom restoranu, koji je izgleda u sastavu te kompanije. Na meniju je bilo samo jedno jelo, ali mislim da je to sasvim dovoljno ( kuvani pirinac i gulas, neograniceno pice, cak i alkoholno, i na kraju kolac!!!!). Boki i ja nismo znali za ovu opciju pa smo na prethodnoj kracoj pauzi uzeli po pljeskavicu, tako da smo se na kraju prejeli ( meni je opet bilo muka- svinja!!!). A ujutru, oko 9, dorucak! U autobusu, na specijalnim tacnama: keksici, marmelada, kolac, kafa, mleko u prahu, secer). Samo da napomenem da se u autobusu uvek moze posluziti kafa ( ima kuhinjica na kraju autobusa.)



Naravno, sve to odradjuje stjuart, koga sam ja naravno jedno vreme nervirao ( pravio sam se lud kada mi je skrenuo paznju da se vratim na svoje mesto. Nasa mesta su bila u sredini, a ja sam hteo da sedim skroz napred, na spratu ( naravno zbog fotografisanja). Posle malo natezanja je odustao :-))))
Inace, sam put od vodopada do Buenos Ariesa traje 18 sati ( koje ja nisam osetio, kao ni drugi, udobnost je maksimalna).
Posto smo krenuli tacno u 16.00 ( naglasavam tacnost reda voznje), imao sam priliku malo da razgledam predele kroz koje smo prolazili ( sa onog mesta napred). Krajolik je kao nasa Sumadija, blago valovit. Medjutim, ima niz specificnosti. Prvo, put je potpuno prav, sa tek po nekom blagom krivinom.








Asfalt idealan, tek ponegde se oseti neka rupa. Uglavnom je to magistralni put sa po dve trake, stim sto se mestimicno siri u smislu postojanja pomocnih traka ( na njima postoje kosa izbocenja, oko 60 stepeni u odnosu na put, u pocetku nisam znao sta je to, ali kada je jednom prilikom skrenuo u pomocnu traku, i kad je pocelo sve da se trese, pomislio sam da upravo ima tu ulogu ( da strasnim potresima probudi usnulog vozaca, taj prav put zna da dosadi...). Sledeca specificnost je u tome sto nisam primetio da se neki deo obradjuje u smislu zasejavanja ( boja zemlje je nekako neobicno crvena), vec su mestimicno posumljena cetinarima. Kasnije sam shvati da se na tim mestima nalazila subtropska suma ( koje jos mestimicno ima, sa puno tankih visokih stabala koja su zarasla u gusto neprohodno siblje). Mislim da se ta suma sistematski krci i posumljava cetinarima koja brzo rastu a verovatno su i isplativija ( mozda neko zna vise o tome). Naisli smo na dosta pogona za preradu drveta, a kamioni ( ogromne drumseke krstarice), natovareni stablima, su bas cesti. Utisak je da je dosta siromasan kraj, jako slabo naseljen. Jedna od usputnih stanica je bio i grad Eldorado ( ali mislim da se onaj poznatiji nalazi severnije, u Meksiku ili tako nesto). Posto je oko 18.00 pao mrak, odgledao sam 1/2 nekog filma i onako bas lepo zaspao.
U Buenos Aries smo stigli oko 9. Bas veliki grad, sa ogromnim predgradjem.Kazu da ima oko 10 miliona stanovnika ( medju 10 najvecih na svetu), ali kazu da samo 3 miliona zivi u gradu, dok je ostatak u predgradju.






Utisak je da je Buenos Aries, kao u ostalom i ostali deo Argentine, mnogo siromasniji od Brazila. Oseca se na svakom koraku kriza koju se preziveli sredinom 90-h ( mislim da je bilo tada, koliko se secam - Veliki Bere sigurno zna preciznije :-))). Nekako me citav grad podseca na Beograd, a zemlja na Srbiju. Primecuje se da je nekad bilo svega u izobilju i da je odjednom doslo vreme posta od koga je jako tesko oporaviti se. Puno zapustenih objekata infrastrukture i oronulih zgrada. Grad je na prvi pogled dosta prljav ( ili smo mi naisli u nezgodnom trenutku). Ali sam centar grada je jako moderan sa puno visokih poslovnih zgrada i hotela. Ovo je velika zemlja, sa velikim potencijalom, tako da mislim da ima vece sanse da se oporavi od nas :-(.
U Hostel smo usli oko 14.00 ( malo smo prosetali po okolini). Do sada najbolji u kome smo bili. ( naravno i najjeftiniji). Soba je skroz ok, ima svoje kupatilo i bas je sredjena.






Zanimljivo je da se na jedna od ulaznih vrata ulazi samo na osnovu otiska palca ( po placanju smo se registrovali, Boki se nije dobro registovao tako da njegov palac ne "radi", ne moze bez mog :-)))).
Takodje, imam utisak da je grad mnogo sigurniji od Ria, a to su nam rekli i neki stranci koji su bili pre nas.
Ah, da, zaboravio sam da kazem da je danas ovde pocela ZIMA, tako da smo iz sorca i majice uskocili u pantalone i jakne ( ima izmedju 10 i 15 stepeni). Velika razlika za nas, bas smo se navukli na klimu u Riu, to je definitivno grad u kome bih mogao da zivim!!!
Vecaras se u hostelu organizuje neka zurka, a posle toga se ide u neke klubove. Videcemo kako ce biti...
Veliki pozdrav iz hladnog Buenos Ariesa