Guarapari ES - Drugi dan

Sinoc smo, oko 20.00, sa sahistima krenuli do grada da veceramo nesto. Gasa nije mogao sa namo posto je imao obaveze na internetu ( opet nas je iskulirao :-). Trebalo je da veceramo u istom restoranu u kojem smo tog dana i rucali. Posto je Gasi kao ucesniku na turniru placen i smestaj i hrana, njemu je bila placena i ova vecera. Ali kako on nije mogao da i ide, plan je bio da njegovu veceru iskoristimo Boki i ja a da drugu platimo ( sto bi nasi rekli "da se ogrebemo"). Kada smo stigli tamo, ispostavilo se da je to specijalno vece posveceno zaljubljenima, i da od hrane na "kilo" nema nista. Posle malih konsultacija za osobljem, dogovorili smo se da par stolova za zaljubljene rasformiraju i spoje kako bi smo se svi smestili ( bilo nas je desetak). Obzirom da su sve okolo bili parovi, ne znam kako smo drugima izgledali, ali nije nimalo prijatno videti toliki broj musklaraca na jednom mestu, u restoranu koji organizuje vece za zaljubljene, a sve u svetlu nedavno zavrsene manifestacije u Sao Paolu :-)))))....
Boki i ja smo, po starom srpskom obicaju narucili "mesano meso" ma sta to znacilo. Ali pokajali smo se, jer samo u Srbiji postoji pravo mesano meso, ovo je smesno. Ali tu nije kraj, kada je doslo vreme da se plati, obzirom da je mesano meso bilo za dvoje, Gasina vecera koja je bila rezervisana za nas, nije mogla da se iskoristi, tako da smo platili sve sami. Mesano meso + dva pica + uracunat baksis od 10 % = 1500 dinara. Sto je mnogo mnogo je, cak i za Brazil....
Posto smo se svi smorili, a bilo je i kasno, vratili smo se u hotel. Konacno sam zaspao na vreme....
Jutros sam ustao u 8.00. Majka me je zvala na fiksni telefon. Uspela je da se sporazume sa recepcionarem i da me dobije ( naravno posle Gasinih uputstava). Kaze, posle toliko latinoamerickih serija, valjda mogu toliko da se snadjem :-)
Dorucak u ovom hotelu je znacajno slabiji od onog u Vitoriji, tako da smo ovog puta bili mnogo umereniji.
Posle kraceg odmora i razgledanja lokalne faune ( neka vrsta majmuna koja zivi u sumici pored hotela ) Boki i ja smo isprobali saunu.



I njemu i meni je to bio prvi put. Ni jedan ni drugi ne znamo koliko treba i sme da se ostane, pa smo odlucili da ostanemo koliko izdrzimo. On je cekao mene a ja njega, tako da smo na kraju, po mojoj proceni ostali dosta dugo. Meni je na kraju bilo bas dosta pa sam predlozio da izadjemo... Svidelo mi se, mislim da cemo i veceras ( ne znam da li sme vise puta u toku dana i da li sme odmah posle toga da se skoci u bazen :-)
Posto je Gasa prezauzet, i ne moze da se druzi sa nama ( stalno nas ispaljuje) krenuli smo na plazu sami. Nismo imali ideju gde cemo ( posto ih ima jako puno ), pa smo krenuli od restorana ( posle rucka se bolje donose odluke ). Opet smo se kao kreteni prejeli ( uzgred, mozda ce nekog da zanima podatak da sam se ugojio 3 kg, ako ove vage na juznoj polulopti rade kao i ove nase). Cini mi se da smo osoblju bili jako zanimljivi pa smo napravili i par fotografija.








Posle tako obilnog obroka resili smo ipak da odemo do starog dela grada, da ga malo upoznamo i svratimo na neku od plaza. Nekako smo saznali koji autobus ide do tamo.




Stari deo grada je udaljen na jedno 10-ak min voznje. To je mesavina modernih zgrada koje su smestene uglavnom uz obalu i kuca koje su uvucenije.






Inace, plaza ima bas puno, razlicite velicine ( najveca je duga oko 2 kilometra). Posto je duvao jak vetar a i talasi su bili visoki, nismo se kupali, ali stice se utisak da je more uz obalu dosta plitko ( moja porocena, posto se talasi prelamaju dosta daleko od obale)







Primetili smo i neke surfere, ( ovakvo vreme im bas odgovara, mislim da ne bih smeo da probam)



Svratili smo usput i na sladoled ( interesantno je da se i sladoled kupuje na "kilo", posluzis se sam, sipas sta ti se svidja, ona izmeri i to je to. Moje cinija je kostala oko 150 dinara. Dodao sam i neki liker ili tako nesto, super je kombinacija.




Vratili smo se u hotel oko 19.00, da kujemo planove za dalje. Ovaj grad je dosta manji od Vitorije ( oko 100000 stanovnika) i tipicno je turisticko mesto. Van sezone slabo sta radi a i mestana ima slabo. (I oni su, kao i mestani iz Vitorije jako prijatni i dobrodusni). Zato razmisljamo da vec sutra odemo za Rio. Sada pravimo planove kako cemo ici, proveravamo mesta u hostelima. Videcu sutra kako i sta.
Uglavnom, ne isplati mi se da ostanem u ovom mestu ( iako je super za odmor, hotel je strava a nije ni skupo), ali mi je bezveze da predjem ovoliki put a da mi vreme prolazi pored bazena ili na polupraznoj plazi.
Toliko za sad....