BUENOS AIRES!!!!!!!!!!!!!

Eh da, stigo sam i u Buenos Aries, to je bilo jedno od iznenadjenja, mada, za neke i nije posto su znali, ili mozda predpostavljali...:-)
Odluku smo doneli jos pre par dana, ali da krenem od pocetka.
Kada smo odlucili da posetimo vodopade, razmisljali smo da do Foz Do Iguacu-a dodjemo autobusom, ali posto nam se ucinilo bas mnogo ( oko 30 sati puta ) odlucili smo da do tamo odemo avionom ( prica je vec poznata). E, kad smo vec dotle tako "lako" dosli, razmisljali smo da malo skoknemo i do Buenos Ariesa ( kad smo vec tu, steta je da se propusti :-)))
E, sad vise nije moglo biti aviona, posto cemo se svakako vratiti na taj nacin.
Zato smo se odlucili za autobus. A autobus, to je posebna prica. O njihovim autobusima sam vec pricao, ali samo da dodam malo detalja. Postoji vise kompanija koje poseduju ove autobuse, sto sa Brazilske, sto sa Argrentinske strane. Sve kompanije, sa manjim razlikama nude isto: a to su tri opcije: "Polulezeci" "lezeci" i "super lezeci". U onom prvom autobusu, sa kojim smo se vozili do Ria, izabrali smo polulezeci ( sa odgovarajucom uslugom). Ovaj put smo izabrali srednju varijantu ( koja naravno povlaci za sobom i odgovarajucu cenu- oko 3000 dinara), a koja sa svoje strane nudi bas dosta, cak iznenadjujuce dosta.






Prvo, sedista su mnogo udobnija ( meni ne trebaju bolja :-)), drugo svi dobiju uredno spakovano cebe i jastuk ( da ne bude hladno- oprano i dezinfikovano, tako bar pise :-)), i, sto je mene posebno iznenadilo i odusevilo, VECERU i DORUCAK!!!!. Veceru smo imali u nekom restoranu, koji je izgleda u sastavu te kompanije. Na meniju je bilo samo jedno jelo, ali mislim da je to sasvim dovoljno ( kuvani pirinac i gulas, neograniceno pice, cak i alkoholno, i na kraju kolac!!!!). Boki i ja nismo znali za ovu opciju pa smo na prethodnoj kracoj pauzi uzeli po pljeskavicu, tako da smo se na kraju prejeli ( meni je opet bilo muka- svinja!!!). A ujutru, oko 9, dorucak! U autobusu, na specijalnim tacnama: keksici, marmelada, kolac, kafa, mleko u prahu, secer). Samo da napomenem da se u autobusu uvek moze posluziti kafa ( ima kuhinjica na kraju autobusa.)



Naravno, sve to odradjuje stjuart, koga sam ja naravno jedno vreme nervirao ( pravio sam se lud kada mi je skrenuo paznju da se vratim na svoje mesto. Nasa mesta su bila u sredini, a ja sam hteo da sedim skroz napred, na spratu ( naravno zbog fotografisanja). Posle malo natezanja je odustao :-))))
Inace, sam put od vodopada do Buenos Ariesa traje 18 sati ( koje ja nisam osetio, kao ni drugi, udobnost je maksimalna).
Posto smo krenuli tacno u 16.00 ( naglasavam tacnost reda voznje), imao sam priliku malo da razgledam predele kroz koje smo prolazili ( sa onog mesta napred). Krajolik je kao nasa Sumadija, blago valovit. Medjutim, ima niz specificnosti. Prvo, put je potpuno prav, sa tek po nekom blagom krivinom.








Asfalt idealan, tek ponegde se oseti neka rupa. Uglavnom je to magistralni put sa po dve trake, stim sto se mestimicno siri u smislu postojanja pomocnih traka ( na njima postoje kosa izbocenja, oko 60 stepeni u odnosu na put, u pocetku nisam znao sta je to, ali kada je jednom prilikom skrenuo u pomocnu traku, i kad je pocelo sve da se trese, pomislio sam da upravo ima tu ulogu ( da strasnim potresima probudi usnulog vozaca, taj prav put zna da dosadi...). Sledeca specificnost je u tome sto nisam primetio da se neki deo obradjuje u smislu zasejavanja ( boja zemlje je nekako neobicno crvena), vec su mestimicno posumljena cetinarima. Kasnije sam shvati da se na tim mestima nalazila subtropska suma ( koje jos mestimicno ima, sa puno tankih visokih stabala koja su zarasla u gusto neprohodno siblje). Mislim da se ta suma sistematski krci i posumljava cetinarima koja brzo rastu a verovatno su i isplativija ( mozda neko zna vise o tome). Naisli smo na dosta pogona za preradu drveta, a kamioni ( ogromne drumseke krstarice), natovareni stablima, su bas cesti. Utisak je da je dosta siromasan kraj, jako slabo naseljen. Jedna od usputnih stanica je bio i grad Eldorado ( ali mislim da se onaj poznatiji nalazi severnije, u Meksiku ili tako nesto). Posto je oko 18.00 pao mrak, odgledao sam 1/2 nekog filma i onako bas lepo zaspao.
U Buenos Aries smo stigli oko 9. Bas veliki grad, sa ogromnim predgradjem.Kazu da ima oko 10 miliona stanovnika ( medju 10 najvecih na svetu), ali kazu da samo 3 miliona zivi u gradu, dok je ostatak u predgradju.






Utisak je da je Buenos Aries, kao u ostalom i ostali deo Argentine, mnogo siromasniji od Brazila. Oseca se na svakom koraku kriza koju se preziveli sredinom 90-h ( mislim da je bilo tada, koliko se secam - Veliki Bere sigurno zna preciznije :-))). Nekako me citav grad podseca na Beograd, a zemlja na Srbiju. Primecuje se da je nekad bilo svega u izobilju i da je odjednom doslo vreme posta od koga je jako tesko oporaviti se. Puno zapustenih objekata infrastrukture i oronulih zgrada. Grad je na prvi pogled dosta prljav ( ili smo mi naisli u nezgodnom trenutku). Ali sam centar grada je jako moderan sa puno visokih poslovnih zgrada i hotela. Ovo je velika zemlja, sa velikim potencijalom, tako da mislim da ima vece sanse da se oporavi od nas :-(.
U Hostel smo usli oko 14.00 ( malo smo prosetali po okolini). Do sada najbolji u kome smo bili. ( naravno i najjeftiniji). Soba je skroz ok, ima svoje kupatilo i bas je sredjena.






Zanimljivo je da se na jedna od ulaznih vrata ulazi samo na osnovu otiska palca ( po placanju smo se registrovali, Boki se nije dobro registovao tako da njegov palac ne "radi", ne moze bez mog :-)))).
Takodje, imam utisak da je grad mnogo sigurniji od Ria, a to su nam rekli i neki stranci koji su bili pre nas.
Ah, da, zaboravio sam da kazem da je danas ovde pocela ZIMA, tako da smo iz sorca i majice uskocili u pantalone i jakne ( ima izmedju 10 i 15 stepeni). Velika razlika za nas, bas smo se navukli na klimu u Riu, to je definitivno grad u kome bih mogao da zivim!!!
Vecaras se u hostelu organizuje neka zurka, a posle toga se ide u neke klubove. Videcemo kako ce biti...
Veliki pozdrav iz hladnog Buenos Ariesa

Cataratas Del Iguazu - Argentinska strana

Danas smo bili sa Argentinske strane vodopada, mnogo je lepse i impresivnije, bice dopuna sutra ili u toku veceri. Slike takodje. Danas idemo dalje.
Toliko za sada, autobus nam krece za 15-k min
VEEEEliki pozdrav
Evo stigoh nekako i slike da postavim. Osim price o Brazilskoj strani, moram da kazem da je Argentinska mnogo veca. Od ukupne duzine vodopada ( oko 2700 metara, cak 2/3 je na Argentinskoj strani. Zato je i njihova ponuda mnogo raznovrsnija. Planirali smo da sve obidjemo, cak smo na vreme i ustali ( autobus za Buones Aries nam je kretao u 16.00), ali desio se mali peh. Boki je ostvari sve svoje srahove koje ima od kada je krenuo :-))), a to je da negde ne zaboravi svoj ranac!! A upravo mu se to desilo. Zaboravio ga je u kombiju koji nas je dovezao :-))) ( naravno, mene je okrivio, sto opet, naravno, ne odgovar istini :-))), tako da smo malo zakasnili i malo "brze sve obisli". Kompleks je toliko veliki da se od jedne do druge tacke ide vozicem. Sve je super organizovano i krajnje profesionalno.
Toliko o vodopadima, malo sam udavio...... :-)))

RIO - FOZ DO IGUAÇU

Eh, u poslednjem Postu sam najavio posetu starom delu, tj. centru Ria, koji je istovremeno i ekonomsko jezgro grada, sa puno poslovnih zgrada i shoping centara. Mi smo pre svega isli zbog istorijskog i kulturnog nasledja sto smo, naravno, u velikoj meri i obisli. Ali, kako su se u medjuvremenu izdesavala razne stvari, a ja nisam imao pristup internetu, to cu pricu o centru Ria ostaviti za kasnije. Verovatno cu postaviti par slika ( ako internet bude ok), sto ce za sada biti dovoljno....
Sve je pocelo juce oko 12.00 kada smo se odjavili iz hostela. Doneli smo odluku jos pre par dana da cemo do FoZ do Iguaçu-a ici avionom, autobusom bi bilo previse naporno ( oko 30 sati puta). Kako nismo imali karte, pokusali smo da ih kupimo preko interneta. Medjutim, nase kartice nisu bile vazece za tu vrstu placanja. Gasa nam se ponudio da nam prijatelj, njegovog prijatelja!!!, koji radi u agenciji za prodaju avio karata u Sao Paolu, pomogne. Mi smo na internetu nasli par opcija, ali nam je on, verovatno zato sto mu i nije bilo narocito stalo, odabrao za nas najgoru. A to je da krenemo u 21.15 po lokanom vremenu, da promenimo dva leta i da u Foz stignemo u pola 1 nocu ( sto komplikuje ulazak u hostel i njegovo pronalazenje u potpuno nepoznatom gradu). Ali to nije kraj, avion naravno kasni u polasku 1,5 sat, sto je ovde izgleda normalno. Srecom, ovaj drugi let nas je cekao ( putnici koji su nas u tom avionu cekali, nisu bili nas prijateljski raspolozeni, smorili su se najstasnije).Let je prosao bas ok, avioni: jedan Boing-747-800, drugi Boing-747-700, prilicno novi i u jako dobrom stanju ( lokalna avio kompanija "GOL"). Za vreme cekanja i leta, konacno sam poceo da citam knjigu koju nosim jos iz Srbije ( "Azazel", dobio sam je za rodjendan) i bas je dobra. Sleteli smo oko dva sata ujutru. Jos sa aerodroma u Riu smo pozvali hostel koji smo rezervisali preko interneta, da proverimo da li je sve u redu i kako da dodjemo sa aerodroma. Receno nam je da je najbolje taksijem posto je dosta kasno za bilo kakav autobus. Taksi je krenuo prilicno lepo, dobar put i prijatna okolina. Ali, posle jedno 2-3 klometra opustene voznje, prelazimo na makadam, pa na seoski put sa poznatim okruzenjem ( nepregledna kukuruzna polja u potpunom mraku. Taman smo pomislili da je neka greska, kad ono na raskrsnici tabla ( drvena, sklepana na kojoj pise "Hostel NATURA"). Znaci na pravom smo putu!!!!!. Posle par kilometara, nailazimo na seosko domacinstvo ( tako mi se bar tada ucinilo), ulazimo u dvoriste, svetla pogasena nigde nikog! Kada smo malo bolje pogledali, na jednom od kauca, koji su na terasi, spava neki momak koji ne reaguje ninasta. Posle dosta neuspelih pokusaja, uspeli smo da ga probudimo i da udjemo u sobu. Prilicno zanimljiva promena u odnosu na sve dosadasnje Hotele i Hostele. Jutros smo osmotrili malo bolje i uverili se da smo bas na selu,ali ne na selu kakva se srecu kod nas, vec smo u sred nepreglednih polja kukuruza ( sto bi rekao Elmer u onom crtanom filmu :"mirno mesto za odmor" :-)))).







Kako planiramo da ostanemo samo danas i sutra do cetiri, ustali smo vec u pola 9, i posle dorucka krenulu na vodopade. Odvezao nas je vlasnik hostela nekim kombijem ( ili bar mislim da je vlasnik). Danas smo odlucili da posetimo Brazilsku stranu, sa koje se lepse vide vodopadi, ali ima znato manje toga se vidi nego sa argentinske. Sam kompleks je bas savremen i jako lepo uredjen i odrzavan.





Vodopadi se nalaze na reci Iguaçu koja dobrim delim tece kroz najjuzniju drzavu Brazila Parana-u, i koja je jako bitna za Brazil u enegretskom smislu jer se na njoj nalazi cak 5 hidroelektrana. Inace, vodopadi su nastali jos pre 150 miliona godina, pomeranjem tla i stvaranjem depresije u nivou zemlje. Inace vodopadi su deo nacionalnog parka koji kao takav postoji od 1986 godine. U nacionalnom parku se nalaze i zivotinje koje su jedini primerci svoje vrste na planeti, tako da time jos dobija na znacaju.








Na prostorima danasnje drzave Parana, ranije je bilo skoro 95 % sume, danas je to svedeno samo na nacionalni park. Sam kompleks se sastji od oko 275 vodopada razlicite velicine od kojih su cak 19 veliki, 3 sa Brazilske strane a ostali sa Argentinske. Reka Iguaçu je neposredno pre vodopada siroka oko 1200 metara, ali se suzava na samo 100 metara neposredno pre tektonske depresije koja se nastavlja na klisuru. U zavisnosti od doba godine i kolicine padavina broj vodopada moze pasti na 150, a visina sa koje voda pada ide i do 90 metara. Neverovatan prizor se ne moze opisati, moze se samo videti. Postavicu i par slika, naravno ako me internet posluzi. Velicinu ovih vodopada moze donekle da docara i podatak da svake sekunde, u kanjon padne 10 miliona litara vode!!!!








Kolicina vodene pare koja se oslobadja, je takodje zanimljiva, posle 5 minuta u njihovoj blizini, Boki i ja smo bili potpuno mokri. Ali, ta para, u kombinaciji sa suncevim svetlom, prozvodi neverovatni spektar razlicitih boja.
Posto je Brazilska strana manja, brzo smo zavrsili obilazak.














Odlucili smo da odemo do grada i da malo prosetamo. Autobusom se dodje za oko pola sata ( nismo svracali u nase selo jer bi nam to oduzelo previse vremena). Grad je bas lep, po mojoj proceni velicine Kraljeva. Kada malo bolje razmislim, bas lici na Kraljevo ( bez visokih zgrada, ulice pod pravim uglom, sve je mirno i sporo). Oseca se prilicna sigurnost i opustenost. Ljudi su bas prijatni i predusretljivi. Inace, vreme je bas lepo, u ovom delu zemlje vlada subtropska klima sa suncanim danima tokom citave godine osim par kisnih meseci. Temperatura je oko 30 stepeni, i bas je prijatno.
Posle krace setnje odlucili smo da "skoknemo" do Argentine i ispitamo teren za sutra. Ide se lokalnim autobusom, granica - formalnost. Posle 20-k minuta voznje bili smo u Argentini ( jos ne mogu da verujem da se ovako setkam po zemljama Juzne Amerike :-)))). Odmah smo zapazili da je Argentina mnogo siromasnija zemlja od Brazila, ali isto tako prijatelski raspolozena. Trenutno smo u internet centru u blizini autobuske stanice sa Argentinske strane ( sat interneta 40 dinara, prijatno osvezenje posle Ria!!). ( Jos uvek mi je neverovatno sve ovo ). Posto nam je Hostel daleko od grada, veceras necemo ici nigde, ali tako je i bolje, nasopavacemo se posta nas sutra ceka naporan dan.
Toliko za sada, ne znam kada cu imati internet opet, ali budite tu bice iznenadjenja.... :-))))
Veliki pozdrav sa Tromedej Paragvaja, Argentine i Brazila

MARACANA!!!!!!!!!

Mogu slobodno da kazem da je Maracana do sada na mene ostavila najveci utisak. Mozda me nece svi razumeti, ali ko god voli i prati fudbal bar malo ( a ja ga ne pratim preterano, pogotovu u poslednje vreme) razumece moje odusevljenje. Odlazak na utakmicu je bio u organizaciji hostela. Karta, prevoz i obezbedjanje je kostalo oko 1600 dinara. Danas se igrala utakmica 5 kola Brazilskog prvenstva izmedju Botafoga i Nautica. Botafogo je trenutno lider na tabeli, dok je Nautiko u donjem delu tabele. Utakmica je pocela u 18.00 po lokanom vremenu. Vreme za igru idealno, 22 stepena celzijusove skale, vlaznost vazduha 20% tiho i bez vetra. Gledalaca, 23.651 uglavnom pristalica lokalnog tima. Na teren su istrcali istovremeno, Botafogo u crno-belim dresovima a Nautiko u crveno-belim ( ko me poznaje malo bolje, znace zasto mi je bilo lako da pratim ovu utakmici i za koga sam navijao).








Od pocetka se znalo ko je favorit, od prvog minutam domaci tim je krenuo silovito i vec u 10 minutu je, posle sjajne akcije sa desne strane, poveo sa jedan nula. Strelac Jouninho! Stadion je prokljucao, publika je bila u delirijumu. U 15. minutu sudija, posle greske odbrambenog igraca Nautice, sudi penal. Medjutim, najstrozu kaznu Botafogo ne uspeva da iskoristi, golman je bio maestralan. Posle ovako grube greske, sledi kazna. Pocelo je kao jedan bledi napad Nautice, a zavrsilo se kao gruba greska domaceg golmana, promasio je citavu loptu, i lopta je zavrsila u mrezi. Na stadionu sok i tajac, koji je trajao samo 2 sekunde, posle cega navijaci u crno belom pocinju opet da bodre svoje igrace ( od prvog minuta pa do poslednjeg zvizduka, navijaci Botafoga su non-stop navijali, cak i za vreme poluvremena).Sa ovim rezultatom se otislo na odmor. Na pocetku drugog poluvremena,crno-beli su krenuli silovito, i posle dobrog prodora po sredini, igrac sa brojem 18 Andre Lima, dovodi svoj tim u vodjstvo 2:1. Nedugo zatim, u 65 minutu, igrac sredine terena sa brojem 8 na ledjima, Jorhe Heunrique, posle sjajnog udarca dovodi svoj tim u vodjstvo od 3:1. Ispostavilo se da je to na kraju bio i konacan rezultat. ( samo da dodam da su igraci Nautice od 50-g minuta ostali bez jednog igraca - inace maestralni sudija, koji je sve konce drzao u svojim rukama, mu je dao drugi zuti a odmah zatim i crveni, sto je znacilo i put u svlacionicu ).








Mogu da kazem da su momci u crno belom, sto na terenu sto na tribinama, sjajno odradili svoj posao.....
Utisci o stadionu: neverovatan objekat, pre svega ogroman i u jako dobrom stanju, sto nisam ocekivao. Ranije je mogao da primi 120.000 gledalaca, sada, posle postavljanja sedista, oko 80.000. ( imali smo i srece, jer je ovo bila poslednja utakmica koja ce se igrati na Maracani u narednih 20-k dana posto ce je renovirati. Za 26 dana u Riu ce se odrzati PAN- Americke igre!!! Citav grad je u tom fazonu!).
Nije mala stvar biti na najvecem stadionu na svetu ( ako nisam u pravu, neko ce me vec ispraviti :-), Verovatno veliki Ivan Berezlev zvani Bere, ili veliki poznavalac sporta uopste, a posebno fudbala Sake, poznat na blogu kao Jeep 4x4, iliti kum na Rodja :-))))( Veliki Sake verovatno ima i statisticke podatke sa utakmice, a mozda ce me nesto i ispraviti :-)))
Posle utakmice smo prisutvoli Capoeira performansu, koji je bio organiozovan u nasem hostelu. To je lokalna skola tradicionalnog plesa robova koji se bas neguje u Brazilu odakle i potice. Bilo je bas zanimljivo i zabavno . Na kraju su birali i ljude iz publike, naravno da sam se oprobao i u ovoj igri, prema misljenju prisutnih bio sam dobar ( ili su samo hteli da budu fini prema meni). ( ima i video klip.....)
A na kraju: SAMBA. Da, da, konacno sam zaigrao i sambu ( neke je to posebno interesovalo). Potpuno se drugacije igra nego sto je mi ucimo u Beogradu, ili mi se samo cini posto je naravno ni u Beogradu nisam savladao:-)











Samo da dodam da smo se pre podne kupali na Copacabani. Talasi su bili ogromni, sto nas naravno nije sprecilo da se okupamo. Jako zanimljivo iskustvo ( borba sa talasima), nije mi bilo svejedno.
Toliko za sada, vreme istice.
Sutra putujemo na Foz de Iguaçu, vodopadi na tromedji izmedu Paragvaja, Argentine i Brazila, kazu da je neverovatno. Videcemo. ( pre toga bi trebali jos jednom da se okupamo na Copacabani i da obidjemo nesto i od kulturne bastine :-))), naravno ako ustanemo na vreme :-)))
Veliki pozdrav

RIO DE JANEIRO

Posle jucerasnje setnje po plazi, oko 12.00 smo usli u hostel. Hostel se nalazi na Copacabani, na oko 100 metara od plaze. Zove se MelloW Yellow, i u njemu su uglavnom smesteni turisti koji dolaze iz Engleske , Irske, Australie, Izraela itd. Mi smo izgleda prvi koji dolaza sa Balkana ( sto smo u vise navrata culi ). Interesantno je da su to sve osobe starosti oko 20 godina ( najmladi oko 18, a najstariji 22). Svi su vec proputovali vise od pola sveta, a u juznoj Americi retko ko ostaje manje od dva meseca! Najcesce tri, a ima ih koji ostaju i do 6 meseci. Obicno obilaze skoro svaku zemlju juzne Amerike, i ne zadrzavaju se u nekom gradu manje od 7 dana. Uzivaju deca, sta da vam kazem. Boki i ja smo ubedljivo najstariji, sa ubedljivo najmanje zanimljivih prica vezanih za razne egzoticne destinacije.
Dobili smo dvokrevetnu sobu ( koja u stvari ima jedan francuski lezaj ), ima terasu ( jedina od svih), ali kao i ostale, nema svoje kupatilo. To i nije neki problem posto ih ima dosta zajednickih ( posebno za nas legende studenjaka). Inace sve sobe imaju imena, nasa se zove ^botanicka basta^. U poredjenju sa dosadasnjim smestajem, ovaj hotel je bas skroman, ali kako smo u Riu, i kako smo na 100 metara od plaze, ovo je extra.
Hostel organizuje turisticke ture do raznih lokaliteta u gradu i van njega. Juce smo obisli Corcovado, i statuu Isisa Hrista. Neverovatno iskustvo. Statua se nalazi na 704 m nadmorske visine, odakle se vidi skoro citav grad. Sagradjena je jos 1931 godine. Sa postoljem je visoka 38 metara a raspon ruku je oko 8 metara. Zanimljiva je prica kako se doslo do ideje da se napravi bas na tom mesu ( predugacka je pa ce sacekati moj povratak).

















Inace, Rio u prevodu sa Portugalskog znaci "Januarska reka" zato sto su Portigalci, u osvajackom pohodu, za zaliv koji je u sastavu Ria mislili da je reka, a posto su uplovili 1. januara, nazvali su ga tako. Danas, Rio ima oko 6 miliona stanovika od cega je oko 25 procenata na ivici egzistencije. Zive u takozvanim favelama uglavnom na severu grada i uglavnom na obroncima okolnih brda. Posto ne postoji fizicka prepreka izmedju naselja gde zive siromasni i bogati, karakteristika Ria je da oni prakticno zive jedni uz druge. Ranije je taj zivot bio povezaniji ( npr. bogata i siromasna deca su zajedno na lokalnim terenima igrali fudbal, sada toga nema). Zanimljivo je i to da na Copacabani, u uskom pojasu uz obalu, zivi cak 1.600.000 ljudi!
Za sada toliko o utiscima o Riu, bice ih jos.
Sinoc smo, u organizaciji hostela, izasli u grad. Taj deo grada se zove Lapa, i slicno je nasem korzou, samo naravno mnogo vece. Guzva je katastrofalna. Ljudi setaju po ulicama, prodaje se sve i svasta ( cak se prodaje i neko pice koje se pakuje u neka creva, duzine oko jedam metar, razlicite boje). Na tom mestu se svasta moze videti, nismo nista fotografisali zato sto se nismo bas usudili da pokazujemo fotoaparat ( ne zna se u toj guzvi ko je ko).
Danas smo Boki i ja iznajmili bicikle (oko 600 din po osobi). Obisli smo skoro citavu obalu i vecinu plaza. ( sediste je mnogo tvrdo.....)Posto se vreme naglo promenilo, nismo se kupali. Za 5 minuta je postalo oblacno, ( Atlantik je to, nema sale )






Za veceras nismo nista planirali, ali videcemo vec
Veliki pozdrav