Vitorija, ES - Poslednji dan......

Da, da, ovo je bio nas poslednji dan u Vitoriji ( Drzava Espirito Santo, sto bi u prevodu sa portugalskog znacilo " Sveti Duh". Namerno kazem iz koje drzave, posto u Brazilu, gradova sa tim imenom ima vise ). Ako sumiram utiske, ovo je jako lep i urban grad na obali Atlantskog okeana. Cini se da je bas popularno i jako poseceno turisticko mesto, ali svakako u sezoni. U ovo doba godine, ovaj grad je prakticno poluprazan, sa plazama koje su uglavnom slabo posecene. Nadje se tu po neki mestanin i zalutali turisti kakvi smo Boki, Gasa i ja. I naravno da se odmah vidi da nismo odavde,: potpuno beli, odusevljeni svim i svacim sa fotoaparatom u rukama.... :-). Obzirom da smo tipicni kontinentalci, i kako je temperatura vazduha oko 30 stepeni, nije nam smetala malo hladnija voda i malo jaci vetar da se malo brcnemo.
Inace, Brazilci ( bar oni sa kojima smo bili u kontaktu) su bas prijatni, ljubazni i krajnje opusteni ljudi. To , opusteni, bi naglasio. Cini se da su jako bezbrizni, nisam primetio nista sto bi upucivalo na bilo kakav znak opterecenosti ili nervoze. Kada sam odlucio da dodjem u Brazil, zamisljao sam ih kao osobe tamnije puti, i da cu se ovde svakako jako puno razlikovati ( cak sam koristio i neke preparate za samopotamljivanje kako bih se malo uklopio- ko zna razumece :-). Medjutim, izgleda da je Brazil zemlja sa jako puno razliciti ljudi ( mislim na boju koze ), pocev od potpuno crnih ( sto bi mi rekli ZIFT ), do potpuno belih. Stim sto to nisu doseljenici, sve su to brazilci i tako se osecaju. Zanimljivo je da u Brazilu ima puno Japanaca, kazu cak oko milion.



Ovi utisci su direktno vezani za deo grada u kome smo proveli najveci deo svog vremena. Utisci o onom drugom delu su drugaciji ali ne mnogo. Veceras smo Boki i ja posetili stari deo grada ( Gasa nas je ponovo iskulirao!) koji je udaljen jedo 15-k minuta autobusom ( ali izrazito ostre voznje!) od dela grada u kome smo mi smesteni. To je deo grada koji pokazuje malo drugaciju sliku Brazila, sa starijim zgradama, uskim i slabo osvetljenim ulicama koje su ili potpuno prazne u ovo doba dana ili se moze sresti po neki prosjak. Sve to zajedno odaje utisak nekog nespokojstva i straha, sto sam moram priznati i ja osetio. Ali cu ostati pri prvom pozitivnom utisku o ovoj zemlji.
Ali , toliko o mojim utiscima o ovoj zemlji, bice ih jos, posto je ovo samo prva stanica na nasem proputovanju po Brazilu, tako da cu konacni sud dati na kraju.
Pored utiska o ljudima, poseban Post cu posvetiti utiscima o razlicitim resenjima iz obicnog zivota za koje nisam do sada video, a koje su jako zanimljive ( npr, oni koji su citali ranije Postove secaju se postupka placanja racuna u diskotekama, a takvih i slicnih resenja ima jako puno!!!).
Sto se tice danasnjeg dana, ustali smo oko 7.30. Posle dorucka, koji bio pravo prezderavanje i preterivanje u svemu, pravili smo planove za odlazak na plazu. Medjutim , kako smo i ja i Boki neplanirano isprljali jako puno gardarobe za ovih par dana, odlucili smo da kupimo prasak za rucno pranje kako bi nesto i oprali ( kako smo obojica ziveli u studenjaku, rucno pranje nam nije strano :-). To i ne bi bilo tako zanimljivo ( kupovina praska ) da u okolini nema ni jedna prodavnica mesovite robe, sto bi kod nas rekli STR!!!. Naisli smo na bezbroj apoteka i prodavnica koje prodaju kozmetiku, ali prodavnice nigde. Cak smo u tom tumaranju naisli i na prodavnicu stomatoloskog materijala, sto je mene naravno zainteresovalo, a Bokija smorilo. ( za one koje zanima, cene materijala su iste, za instrumente nisam pitao, sto ne znaci da necu :-). Posle dobrih 45 min nasli smo neki supermarket u kome smo kupili prasak i jos par stvari ( naravno i Guaranu, posto smo se opasno navukli).
Na plazu smo otisli oko 13.00. Posle par ulazaka u vodu i pauza koje smo iskoristili za uzivanje u lokalnim specijalitetima ( mleko od ananasa, koje je u stvari "secerna vodica, i mozda cu neke razocarati, nista specijalna secerna vodica).






Posto smo se tu malo smorili, odlucili smo da posetimo i par plaza koje se malaze na drugom ostrvu, koje je takodje povezano sa obalom mostom. Ispostavilo se da je ovo ostrvo rezervisano za jos ekskluzivnije vile i rezidencije kojima ni Karic ne bi manisao :-).






Razjarena zver cuva ulaz u jednu od vila!:-)


Plaze su super, male i uvucene, ali posto je vec bilo kasno, okupali smo se samo jednom. Na jednoj od plaza smo sreli i velikog majstora Gasu koji je u drustvu Roberta ( amerikanac koji zivi u Argentini, takodje sahista) krenuo da nas trazi.


Posto smo dosta prepesacili, resili smo da idemo taksijem, ali taksija nigde. Zamolili smo portira jednog hotela da nam pozove jedan. Iako nam je rekao da stize za 5-7 min, nije ga bilo citavih pola sata. Na kraju smo pomislili da nas zeza i da se sigurno sa nekim kladi koliko cemo da izdrzimo. Na kraju nismo izdrzali, pa smo se vratili peske, crkli smo. Boki je dobio zuljeve ( ja ga lecim Flogocidom, veterinarskom masti koja sve leci, ko zna razumece :-)
Sutra putujemo za Guarapari, grad na obali koji se nalazi na jedno 70-k kolometara od Vitorije. Kazu da je jos popularnije letovaliste sa mnogo lepsim plazama, videcemo....
Inace, Gasa nam je organizovao prevoz ( kombi koji vozi sahiste na sledeci turnir- nas je predstavio kao ternera- Boki, i mene kao menadzera!!!!, neverovatan je :-)- Veliki Majstor
Toliko za sada idemo nesto da pregrizemo....
P.S.Drago mi je da se broj posetilaca ovog Bloga povecava... Bice i iznenadjenja...